Sve što treba da znaš o upisu i studiranju arhitekture

Ako razmišljaš da upišeš arhitekturu, verovatno si suočen sa brojnim pitanjima i nedoumicama. Kako izgleda prijemni za arhitekturu? Koliko je težak? Kako se najbolje pripremiti za prijemni? Kakve su same studije i ima li posla nakon završetka fakulteta? Ovaj članak predstavlja sveobuhvatan vodič nastao na osnovu iskustava brojnih studenata i diplomiranih arhitekata, koji će ti pomoći da doneseš informisanu odluku.

Prijemni ispit - Prvi i najveći izazov

Većina sagovornika se slaže da je položiti prijemni na arhitekturi jedan od najvećih izazova. Konkurencija je velika, a kriterijumi su strogi. Tradicionalno, prijemni za arhitekturu se sastojao od testa slobodoručnog crtanja, testa iz matematike, odnosno prostorno-logickog razmišljanja, a ponekad i iz istorije umetnosti i opšte kulture. Međutim, važno je naglasiti da se formati prijemnog za arhitekturu menjaju, pa je od suštinske važnosti da se direktno obratiš fakultetu koji planiraš da upišeš kako bi saznao/la najaktuelnije informacije.

Neki od ispitanika pominju da su se pripreme za prijemni kod privatnih pripremača pokazale kao izuzetno korisne, jer su im pružile strukturiran pristup i specifične vežbe. Drugi pak ističu prednost priprema za arhitekturu koje organizuje sam fakultet, jer omogućavaju bolji uvid u očekivanja profesora i sticanje neophodnih kontakata.

"Spremala sam se godinu dana svakog vikenda po 8 sati, plus dodatno tokom raspusta. Bila sam na prvom mestu ispod crte." - ovo iskustvo jedne kandidatkinje oslikava posvećenost koja je često neophodna. Mnogi preporučuju da se priprema za polaganje prijemnog započne što ranije, idealno početkom četvrte godine srednje škole.

Kako se efikasno pripremiti za prijemni?

Ključ uspeha leži u doslednosti i pravovremenom početku. Evo nekoliko korisnih saveta za tvoje pripreme za prijemni:

• Kreni na vreme: Nemoj odlagati. Idealno je krenuti sa pripremama u jesen pre godine kada planiraš da polažeš.
• Izaberi dobru pripremu: Bilo da se odlučiš za privatne časove ili pripreme na fakultetu, istraži koja opcija najbolje odgovara tvom načinu učenja. Pripreme na fakultetu mogu biti povoljnije i omogućiti ti da se upoznaš sa sredinom.
• Vezbaj crtanje: Ako je deo ispita slobodoručno crtanje, redovna vežba je nezaobilazna. Ne radi se samo o talentu, već i o tehnici, senčenju, proporcijama i sposobnosti da se predstave trodimenzionalni oblici.
• Uči logičko zaključivanje: Deo ispita često čine zadaci koji testiraju prostornu logiku, zaključivanje i sposobnost sinteze.
• Budí u toku: Kontaktiraj studentsku službu, prati sajt fakulteta i forume kako bi bio/la u toku sa eventualnim promenama formata prijemnog.

Iako su pripreme za arhitekturu često skupe, mnogi ih smatraju neophodnom investicijom. Međutim, postoje i pojedinci koji su uspeli da se pripreme za prijemni samostalno, uz veliku disciplinu i angažovanje.

Studiranje arhitekture - Lepota i izazovi

Nakon što uspešno položiš prijemni i upišeš fakultet, otvara se novi svet. Studiranje arhitekture opisuje se kao izuzetno zahtevno, ne toliko po težini gradiva koliko po količini vremena koju oduzima. Radi se o studijama koje zahtevaju konstantan rad, angažovanje i žrtvovanje slobodnog vremena.

"Fakultet oduzima previse vremena, preko dana si na faxu, noću crtaš, praviš makete... nema bubanja, sve što se uči ide uporedo sa praksom."

Glavni izazov nisu ispiti u klasičnom smislu, već studioski projekti, izrada maketa, crteža i modela koji su veoma vremenski zahtevni. Kreativni rad je subjektivan, što ponekad može dovesti do osećaja nepravde pri ocenjivanju. Ipak, oni koji istinski vole arhitekturu ističu da je studiranje neprocenjivo iskustvo koje omogućava slobodno izražavanje i sticanje praktičnih veština.

Finansijski aspekt takođe treba uzeti u obzir. Pored školarine za samofinansirajuće studente, koji plaćaju značajne iznose, tu su i troškovi materijala za crtanje, štampe i izradu maketa, koji se tokom studija akumuliraju.

Šta nas čeka nakon diplome? Tržište rada za arhitekte

Ovo je možda i najkontroverznija tema. Mišljenja o zapošljavanju su podeljena i u velikoj meri zavise od lokacije i lične inicijative.

U Srbiji je situacija na tržištu rada za arhitekte teška. Mnogi diplomirani arhitekti se suočavaju sa problemom pronalaženja posla, a početne plate u arhitektonskim biroima su često niske. Jedan od ispitanika je pomenuo platu od oko 200 evra, što je nedovoljno za normalan život.

"Završila sam arhitekturu i od tada tražim posao... Da l' nekom treba arhitektica?" - ova rečenica jedne diplomirane arhitektkinje živo oslikava frustraciju mnogih.

Međutim, postoji i druga strana. Oni koji su snalažljivi, uporni i spremni na promene ističu da posao ipak postoji. Neki preporučuju sticanje iskustva u domaćim biroima, dok drugi vide budućnost u inostranstvu.

"Bivša cimerka moje sestre je takođe završila arhitekturu i pronašla je posao u Beču, kaže da je oduševljena i da ne planira da se vraća u Srbiju."

Rad u inostranstvu se često pominje kao mnogo bolja opcija, kako u pogledu plate, tako i u pogledu prepoznavanja vrednosti struke. Zemlje kao što su Austrija, Nemačka, ali i dalje destinacije poput Australije, nude bolje uslove rada i plate.

Ono što je važno naglasiti je da se posao ne nalazi samo u klasičnim arhitektonskim biroima. Arhitekti se mogu angažovati u urbanizmu, dizajnu enterijera, scenografiji, ili pak pokrenuti sopstveni posao. Ključ je u širokom obrazovanju, sticanju dodatnih veština (poput poznavanja programa kao što su AutoCAD, ArchiCAD, 3ds Max) i kontinuiranom usavršavanju.

Budžet ili samofinansiranje?

Upis na budžet zahteva odličan uspeh u srednjoj školi i dobar rezultat na prijemnom. Broj mesta na budžetu je ograničen, pa se rang-lista formira na osnovu zbira poena. Ako ne upadneš na budžet, opcija je samofinansiranje, koje podrazumeva plaćanje školarine, koja može biti prilično visoka. Ovo je ozbiljna finansijska obaveza koju treba uzeti u obzir prilikom donošenja odluke.

Zaključak: Da li upisati arhitekturu?

Odluka da li studirati arhitekturu je lična i kompleksna. Ako osećaš strast prema stvaranju, dizajniranju i oblikovanju prostora, ako si spreman/na na naporan rad, žrtvovanje i kontinuiranu boru, onda je arhitektura pravi izbor za tebe.

Međutim, budi realan/na u očekivanjima. Studiranje arhitekture nije lako, a tržište rada u Srbiji je izazovno. Ali, uz dobru pripremu za prijemni, upornost tokom studija i spremnost da tražiš prilike i van uobičajenih okvira, možeš izgraditi ispunjavajuću karijeru u ovoj fascinantnoj struci.

Najvažniji savet koji proizilazi iz brojnih iskustava je: voleti ono što radiš. Bez ljubavi prema arhitekturi, svi pomenuti izazovi postaju nepremostivi. Sa njom, svaki napor ima smisao.