Studiranje psihologije u Srbiji: Sveobuhvatan vodič za buduće studente

Ukoliko razmišljate o upisu psihologije, verovatno ste se već susreli sa brojnim pitanjima i nedoumicama. Koji fakultet izabrati? Kakav je prijemni ispit? Koliko košta studiranje? Kakve su mogućnosti zaposlenja? Ovaj članak nastoji da vam pruži jasan i detaljan uvid u sve aspekte studiranja ove fascinantne nauke u našoj zemlji, na osnovu autentičnih iskustava i pitanja studenata i budućih kandidata.

Gde se može studirati psihologija u Srbiji?

Prva i najčešća asocijacija je, naravno, Filozofski fakultet u Beogradu, Nišu i Novom Sadu. Ovo su državni fakulteti sa dugom tradicijom i velikim interesovanjem. Međutim, važno je znati da studije psihologije nisu ograničene samo na filozofskie fakultete.

U poslednje vreme, sve veći broj privatnih visokoškolskih ustanova nudi programe iz ove oblasti. Na primer, postoji mogućnost studiranja psihologije na Fakultetu za medije i komunikacije privatnog univerziteta Singidunum u Beogradu. Takođe, postoje informacije da se psihologija može studirati i na Univerzitetu za pravne i poslovne studije "Dr Lazar Vrkatić" u Novom Sadu, kao i na nekim drugim privatnim fakultetima. Ključna stvar koju uvek treba proveriti je da li fakultet ima važeću akreditaciju za dati program, kako bi vaša diploma bila priznata.

Prijemni ispit: Najveći izazov

Prijemni ispit na državnim fakultetima predstavlja ozbiljan izazov zbog velike konkurencije. Test se obično sastoji iz dva dela: testa znanja iz psihologije i testa opšte informisanosti (TOI).

Priprema za test znanja iz psihologije

Literatura za pripremu varira od grada do grada i od godine do godine, pa je neophodno pratiti sajt fakulteta. U Beogradu se tradicionalno koristi udžbenik "Uvod u psihologiju" autora Ljubomira Žiropljća (treće dopunjeno izdanje, 2012). U Nišu se dugi niz godina za pripremu koristila knjiga "Psihologija" za II razred gimnazije autora Nikole Rota i Slavoljuba Radonjića. Ipak, bilo je glasina da bi mogla da se uvede nova knjiga, "Psihologija" Biljane Milojević Apostolović. Najbolje je direktno kontaktirati studentsku službu fakulteta koji vas zanima da biste dobili tačne i ažurne informacije.

Mnogi kandidati se pripremaju samostalno, dok drugi posežu za privatnim časovima ili pripremnom nastavom koja se organizuje van fakulteta. Ključ je u temeljnom učenju i razumevanju gradiva, a ne samo bubanju. Rešavanje testova iz prethodnih godina je od neprocenjive pomoći.

Test opšte informisanosti (TOI): Borba sa nepredvidivim

Ovaj deo prijemnog izaziva najviše strepnje. TOI obuhvata pitanja iz svih oblasti života: kulture, istorije, sporta, nauke, aktuelnih dešavanja. Problem je u tome što ne postoji zvanična literatura, a pitanja mogu biti veoma specifična. Kandidati se savetuju da prate vesti, čitaju enciklopedije, gledaju kvizove i rešavaju stare testove. Međutim, česta je poenta da je ovo test koji proverava znanje stečeno tokom celog života, pa je potrebno i malo sreće. Na nekim fakultetima, poput Filozofskog u Novom Sadu, pored TOI-ja postoji i test sposobnosti, koji proverava logičko zaključivanje.

Budžet vs. samofinansiranje

Broj mesta na budžetu je ograničen i zavisi od rang liste. Na primer, na Filozofskom fakultetu u Beogradu se prima oko 88 studenata na budžet, a lista se ponekad naknadno proširi. Minimalni broj bodova za upis na budžet varira iz godine u godinu, ali je obično iznad 78 poena od ukupno 100. Oni koji ne uđu u željeni broj, mogu studirati uz plaćanje školarine.

Školarina na državnim fakultetima za samofinansirajuće studente kreće se od oko 100.000 dinara godišnje (u Nišu) do preko 118.000 dinara (u Beogradu). Na privatnim fakultetima cene su znatno veće i mogu ići od 1.550 evra do 3.000 evra i više po godini studija.

Šta vas čeka nakon upisa? Tok studija i specijalizacije

Osnovne akademske studije psihologije traju četiri godine. Prve godine se stiče opšte znanje iz osnovnih disciplina: opšta psihologija, statistika, metodologija, fiziologija, filozofija. Statistika i metodologija se često navode kao posebno izazovni predmeti, ali su od suštinskog značaja za svakog budućeg psihologa, posebno one koji se planiraju baviti istraživanjima.

Na trećoj, a češće na četvrtoj godini, studenti biraju modul ili smer za dalje usmeravanje. Najčešći smerovi uključuju:

• Klinička psihologija: Najtraženiji, ali i najizazovniji smer. Priprema za rad u zdravstvenim ustanovama, dijagnostiku i psihoterapiju. Važno je napomenuti da završetak osnovnih studija ne kvalifikuje osobu za samostalni psihoterapeutski rad. Za to su potrebne dugogodišnje (i skupe) dodatne edukacije.
• Psihologija rada i organizacija: Usmeren ka ljudskim resursima, selekciji kadra, organizacionom ponašanju i treningu zaposlenih. Dobra opcija za one koji žele da rade u privatnom sektoru.
• Školska psihologija: Priprema za rad u obrazovnim ustanovama, rad sa decom i adolescentima, profesionalno usmeravanje.
• Istraživački smer: Naglašava metodologiju i statistiku, pripremajući studente za naučni rad i istraživanja tržišta ili javnog mnjenja.

Nakon osnovnih studija, moguće je nastaviti sa master studijama (trajanja 1-2 godine) kako bi se produbilo znanje u odabranoj specijalnosti.

Forenzička i kriminalistička psihologija: San mnogih

Posebno interesovanje budućih studenata često budu forenzička i kriminalistička psihologija, inspirisani serijama poput "Criminal Minds". Važno je istaći da u Srbiji ne postoji zaseban smer pod tim nazivom na osnovnim studijama. Najbliži pristup ovoj oblasti može se naći kroz pojedinačne predmete (npr. Psihologija kriminala) na određenim smerovima, kao što je "Prevencija i tretman poremećaja ponašanja" na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju (FASPER), ili kroz master studije. Rad u oblastima poput profilisanja počinioca zahteva obično i dodatno obrazovanje iz oblasti bezbednosti, iskustvo i veoma specifične dodatne obuke.

Privatni vs. državni fakulteti: Priznavanje diplome i zapošljavanje

Često postavljeno pitanje je da li diploma sa privatnog fakulteta ima istu težinu kao diploma sa državnog. Ako je fakultet akreditovan od strane države, diploma je zvanično priznata. Međutim, u praksi, kod određenog broja poslodavaca ili pri upisu na master studije u inostranstvu, diplome renomiranih državnih fakulteta mogu imati prednost. Kvalitet nastave na privatnim fakultetima može biti vrlo visok, sa angažovanjem istih profesora koji predaju na državnim, ali je cena školovanja znatno veća.

Mogućnosti zaposlenja: Realnost tržišta rada

Psihologija je preplavljena diplomiranim studentima, što konkurenciju na tržištu rada čini veoma jakom. Nalazak prvog posla može biti izazovan. Najčešći pravci zaposlenja uključuju:

• Obrazovanje: Kao školski psiholog (često zahteva master ili dodatne kvalifikacije).
• Zdravstvo: U bolnicama, dispanserima, centrima za mentalno zdravlje (često zahteva vezu ili pripravnički staž).
• Privatni sektor: Sektor ljudskih resursa (HR), marketinga, istraživanja tržišta.
• Nevladin sektor: Razni centri koji pružaju psihološku pomoć ugroženim grupama.
• Privatna praksa: Za ovakav rad je, pored master diplome, obavezna duga i skupa edukacija u nekom od psihoterapijskih pravaca.

Mnogi psiholozi ističu da je volontiranje tokom studija odličan način da se stekne iskustvo i izgradi mreža kontakata koja može pomoći pri pronalaženju posla.

Studiranje u inostranstvu i razmene

Za one koji razmišljaju šire, postoje mogućnosti za razmenu studenata (npr. Erasmus+ program), master ili doktorske studije u inostranstvu. Za uspešnu aplikaciju neophodno je odlično poznavanje stranog jezika (obično engleskog), dobar prospek, kao i dobro savladane statistiku i metodologiju. Postoje i razne stipendije, poput Erasmus Mundus ili Basileus programa.

Zaključak: Lična strast vs. realne mogućnosti

Upisati psihologiju iz ljubavi prema predmetu i želje da se pomogne drugima je plemenita i ispravna motivacija. Međutim, važno je biti svestan realnosti: izuzetno težak prijemni, zahtevne studije koje zahtevaju kontinuirani rad, i tržište rada koje nije uvek naklonjeno novopecaćenim diplomcima. Ipak, za one koji su uporni, spremni na dodatno usavršavanje, volontiranje i stvaranje sopstvenih prilika, psihologija može biti izuzetno ispunjavajuća i dinamična profesija.

Konačan savet budućim studentima glasi: Pažljivo istražite, pripremajte se temeljno, budite uporni i nemojte odustajati od svojih snova, ali budite i realni u očekivanjima. Srećno na prijemnom!